Tako bih opisao Moritz Eis u tri reči. Enterijer jako lepo sređen, preovladava bela boja, sve je čisto i uredno, kao da se nalazite u zubarskoj ordinaciji.

Stvarno je prvi utisakkad se uđe vrlo pozitivan, a posle probanja sladoleda, ostajetezatečeni neverovatnim ukusom. Svakako nemate utisak da ste u Beogradu, pošto ovakvu (ne znam kako bih nazvao Moritz Eis - sladoledaru ili prodavnicu sladoleda ili butik sladoleda ili kako god) sigurno niste mogli da nađete u Srbiji.

Moritz Eis, svaka čast, samo nastavite ovako...

Nedavno sam rucao u italijanskom restoranu Porcellino i mogu vam reci da cu se vratiti ponovo. Enterijer zanimljiv i dopadljiv, nesto manje kič u odnosu na Lorenzo Kakalamba. Hrana je stvarno dobra, pica pec je neka najfensi u gradu kako sam cuo. Hrana malo podseca na Lorenzo, tako da mi vise odgovara ovde da svratim zbog manje guzve, posto je Kakalamba postala fancy mesto gde mora da se uradi rezervacija, dolaze poznate face blah blah.

Pica je dobra, probao sam jos nekoliko jela, ali nista od praseta, sto je pretpostavljam specijalitet. Kafa je dobra.

Konobari ljubazni, preporuka...

Vlada Plast.... Nemam dovoljno reči hvale za ovaj servis i majstora Vladu, koji svoj posao radi neverovatno dobro. Branik na mojim kolima je bio polomljen (leva ivica je bila potpuno odvojena od ostatka branika) i od drugara sam dobio preporuku za servis Vlada Plast.

Sa nevericom sam došao, pošto to nisam nikad pre toga radio, uvek sam menjao branike ako je dolazilo do čukanja. Na kraju je posao bio urađen, da nije mogla da se primeti razlika da je bilo šta rađeno.

Ponavljam, nemam reči hvale za majstora Vladu.... Sve preporuke !

Pre nekoliko nedelja sam putovao u Niš službeno, kad smo stigli hteli smo da pojedemo nešto kvalitetno i ukusno i na preporuku kolege iz Niša, otišli smo kod Brke. Etno kuća Brka se nalazi na nekih otprilike 12 km od centra Niša, u jednoj vrlo neuglednoj ulici, gde mi ni u snu ne bi palo napamet da postoji ovakva klopa.

Bašta je jako velika i prijatna, ali nije bila otvorena, počelo je malo hladnije vreme, tako da smo sedeli unutra. Sam ambijent je prijatan i nikako ne odgovara okolini, u smislu da bi očekivao neku straćaru, da ne kažem raspadnutu kafančinu, a ne vrlo pristojan i sređen prostor.

Hrana, salate, sir su bili starter, poručili smo 1.2 kg teletine ispod sača i 800 gr ovčetine takođe ispod sača. Neke od kolega koje ne jedu / ne vole ovčetinu su bili oduševljeni istom. Meso se servira bez kostiju, što bi rekli čista krtina. Neverovatno ukusno i mislim da postoji ocena veća od 10, sigurno bih dao.

Neverovatno gastronomsko iskustvo u tradicionalno poznatom niškom kraju, svakako Etno kuća Brka je za svaku preporuku.

P.S. Na improvizovanom parkingu možete videti registarske tablice iz Subotice, Novog Sada, Beograda i svih ostalih krajeva Srbije....

Kovač je stari beogradski restoran sa dugom tradicijom. Sam ambijent je veoma prijatan, bašta ušuškana i bez buke od ulice. Sve u svemu za svaku pohvalu. Ukusna hrana i neverovatno veliki izbor vina su svakako jako dobra preporuka za ovaj restoran.

Ono "ali" bi se odnosilo na cenu, pošto se za Restoran Kovač ne može reći da spada u jeftinije, a za konobare se ne može reći da su najljubazniji u gradu. Za to što platite, stvarno dobijate kvalitet, ali bi usluga svakako mogla biti bolja.

Živa muzika je uvek tu, nekad me malo i smara (lično moj problem, odlično sviraju, nego sam ja zbog svog ludila nespreman za tu vrstu ugođaja :-)

Parking postoji ispred samog restorana, a može se pronaći u sporednoj ulici.

Više puta sam svraćao u Copy Centar Kup. To je obično bilo kad se zadesim u kraju i zatreba mi neko sitno kopiranje. Međutim danas sam ciljano otišao da fotokopiram veću količinu dokumenata, a deo tih papira je veoma star i u jako lošem stanju, tako da je stvarno bilo neophodno da se pažljivo radi sa papirima, a i da fotokopir mašina bude kvalitetna. Kada sam stigao 4-5 ljudi je čekalo da im se završe raznorazna kopiranja, skeniranja, slanja skeniranih dokumenata na e-mail itd itd. Neki ljudi su donosili dokumenta na USB-ovima, a neki su slali ista e-mail-om koje su zaposleni štampali, a bilo je i onih koji su tražili da sa njihovog računara otvore svoj e-mail i odštampaju dokumenta.

Što bi se reklo, zabo' sam sa količinom različitih usluga koje Copy Centar Kup obavlja. Otprilike četvoro zaposlenih je sve to radilo, vrlo ljubazno i organizovano. Stvarno mi je bilo neverovatno da ih posmatram dok sam čekao da se završi kopiranje moja gomile papira.

Jednom rečju, svaka čast... Samo tako nastavite. Ocena 9 zbog teškog pronalaženja parkinga u blizini... Sve ostalo savršeno !

Rakia bar je pre nekoliko meseci otvorio novo mesto, gde se ne pije samo dobra rakija, nego gde se može odlično jesti. Fancy Vračar, tj. Nebojšina ulica su dobili novi restoran, sa sigurno najboljom rakijom u gradu. Sam enterijer deluje kao da nije završen, pretpostavljam da je to taj novi trend uređenja prostora, ali je svakako prijatno sedeti unutra. Meni je raznovrstan i svakako je mix domaće - nacionalne kuhinje, ali upakovan u novo ruho i svakako vrlo zanimljiv sa ukusnom hranom. Plan mi je svakako da se vratim.

Dajem ocenu 9 samo iz jednog razloga, a to je parking. Naime, ovo je po meni lepši deo opštine Vračar, ali sa problemom pronalaženja parking mesta. Automobili su spakovani k'o sardine, tako da je predlog doći taksijem.

Don Gedža.... Danas sam prvi put jeo u ovom restoranu, koji se nalazi u vrlo neuglednom kraju Dorćola (Dunavska ulica ispod garaže GSP-a), uvučen nekih 50 - 100 metara od vrlo prometne Dunavske ulice. Don Gedža se nalazi u nekom "baraka" objektu koji stvarno ne deluje reprezentativno. Postoji i bašta sa nekih 7 - 8 stolova koja takođe deluje neugledno, uostalom kao i celo okruženje u kome se nalazi.

Što se hrane tiče, bar nekoliko stvari koje sam ja danas probao (teleća čorba, pileći ražnjići i gurmanska pljeskavica), teško je reći šta je ukusnije. Stvarno sam bio prijatno iznenađen kvalitetom i ukusom hrane. Porcije su prilično velike - 400 grama, tako da smo mi poručili pola gurmanske pljeskavice i pola pilećih ražnjića.

Na prvoj strani jelovnika stoji "Ugostiteljski kodeks" iz koga sam zapamtio samo jednu rečenicu koja kaže : "da se u ovom restoranu neće služiti hrana, koju osoblje ne bi pristalo da jede"... Prvo što mi je palo napamet je : još jedan marketinški fazon, međutim, hrana i usluga su stvarno na zavidnom nivou.

Za sve one koji cene više dobru i ukusnu hranu od ambijenta - Don Gedža je topla preporuka...

Danas sam prvi put svratio u italijanski restoran Cuoco. S' vremena na vreme prolazim Bulevarom, tako da nisam ranije primetio da je otvoren novi restoran, još negde u januaru ove godine. Kao ljubitelj italijanske kuhinje, posle odlaska u najveći broj italijanskih restorana, očekivanja mi nisu bila velika, pošto sam se u najvećem broju slučajeva razočarao. Uostalom, možda ni ugostitelji nisu 100% krivi, kad je kod nas hit Pizza sa goveđom salatom, što bi verovatno na bilo kom drugom mestu bilo nezamislivo. Ali ako narod voli, neko je procenio da može da zaradi, tako da su svi zadovoljni.

Cuoco - ambijent prijatan, sam restoran nije veliki, ima možda nekih desetak stolova. Pizza odlična, ja sam poručio pizzu Capra (koziji sir, pančeta, beli luk), koja je stvarno bila jako ukusna (tanko testo). Za moj ukus je malo masnija, tako da ću sledeći put tražiti da stave manje pančete, sve ostalo baš kako treba. Koliko sam pročitao na njihovom sajtu, pizza peć se loži bukovim drvetom, tako da je sve po PS-u. Potaž od povrća koji je bio starter je takođe bio odličan. Dezert - Frutti di bosco, takođe za preporuku. Na kraju Cappuccino (Lavazza) je bio trešnja na šlagu, mlečna pena i sve ostalo baš kako treba.

Cuoco ne zaslužuje manju ocenu od 10, vraćam se sigurno !

Restoran Jerry se nalazi na mestu stare kineske ambasade, tačno preko puta YU Business centra. Pretpostavljam da je otvoren pre nekoliko meseci iz razloga što se nalazi u novom stambenom bloku koji završen relativno skoro.

Sam enterijer je uređen na način, kao da se nalazite u luksuzno opremljenom stanu, sve je novo, čisto i skockano. Moj utisak je bio da nedostaje svetla, ali dan kada sam poseto Jerry, je bio baš nekako šugav i tmuran, tako da je to verovatno razlog.

Meni je internacionalni, ja sam jeo kao predjelo rolnicu sa biftekom u sosu od bundeve i pastu sa vrganjima, pršutom i šumskim voćem. Sve je bilo vrlo ukusno i dobro pripremljeno. Kafa, na moje iznenadjenje, odlična. Nekako iz iskustva do sada sam retko pronalazio stvarno dobru kafu u nekom dobro sređenom restoranu ili caffe-u. U većini slučajeva je kafa stvar kojoj se ne pridaje dovoljno važnosti, a meni je to nekako veoma bitno.

Cene su prosečne za ovaj nivo usluge i ambijenta, rekao bih srednje ka višim, ali u poređenju sa nekim drugim restoranima i njihovim cenama u odnosu na to šta nude - može se reći srednje. Parking nije problem, svakako preporuka...

P.S. jedan detalj sam zaboravio, u restoranu je dozvoljeno pušenje u prednjem delu koji je kao Cafe, a u drugom delu gde se jede je nepušačka zona, tako da je ta podela vrlo pametno urađena - pozdravljam...

Zbog kredita za stan, sam bio u obavezi da isti osiguram kod nekog osiguravajućeg društva. Više se ni ne sećam zašto sam odabrao Dunav osiguranje, jedan od razloga da kod njih nikada ne uđem je to što je moj otac imao spor sa ovim osiguranjem vezano za auto štetu, koji je trajao ni manje ni više nego 30 godina. Na kraju je presuđeno u njegovu korist, ali je trajalo baš dugo.

Pre nekoliko dana mi je pozvonio telefon, dotična gospođa Marina iz ove ekspoziture me je pozvala i obavestila me da osiguranje za stan ističe 31. marta. Za par sekundi smo se dogovorili da pripremi papire za sledeći dan i da mi javi kad sve bude spremno da dođem, platim i završim sve oko nove polise. Tako je i bilo, kad sam došao sve je bilo spremno i završio sam sve za manje od 5 minuta.

Šta reći, nije moglo da se završi lakše i brže. Moja poruka ostalim državnim firmama i institucijama : ugledajte se na ovakve pozitivne primere zaposlenih u Dunav osiguranju i prestanite da maltretirate narod sa neljubaznim i nadrndanim šalterušama, neiskusnim, bezobraznim i neukim pravnicima itd itd. Da može veća ocena od 10, dobili bi je. Pozdrav gospođi Marini !

U Supermarket svraćam relativno često, da kažem preciznije par puta mesečno. Obično popijem kafu, za koju mogu reći da je solidna, što je verovatno i jedan od glavnih razloga za česte posete. Nekada poručim dezert (pita od jabuka je jako dobra), a neki put i prezalogajim nešto. Što se hrane/pića tiče, svakako za preporuku.

Sama atmosfera mi je malo čudna, verovatno zbog ekipe ljudi koja dolazi u Supermarket. Ima tu faca iz kruga dvojke, alternativnih umetnika, gay populacije, kućnih ljubimaca - svih rasa i veličina, kao što u naslovu rekoh - šareno. Nemojte me pogrešno shvatiti, nemam ništa protiv gay populacije, a i ljubitelj sam životnja, više sam to rekao u kontekstu dočaravanja atmosfere. Konobari su izveštačeno ljubazni, nekad imam utisak da bi me najradije oterali u....

Danas sam baš pregoreo, mada mi ta stvar smeta odavno, o čemu se radi ? Kada poručite kafu, šećer vam ne donose u papirnim kesicama, što je uglavnom standard za većinu lokala, čak ni u providnim staklenim dozerima, ne u Supermarketu je neko hteo da bude toliko originalan pa se setio da kockasti šećer treba služiti u malim činijama. Zapitaćete se pa u čemu je problem ? Pa dragi moji, problem je u tome što sa tom činijom u kojoj se nalaze bele i žute kocke šećera se NE nalazi neka vrsta hvataljke-štipaljke ili kako god bi to nazvali, nego šećer uzimate prstima, moram priznati vrlo nehigijenski. Sama kašičica bi bila neko polu rešenje za hvatanje kockastog šećera, ali ni ona takođe ne stiže uz šolju kafe, nego se sa kafom dobije mala bela plastična kašičica - ona za jednokratnu uoptrebu). Kao što sam već rekao, puno gostiju dovodi kućne ljubimce, pretpostavljam koliko su im čiste ruke....

Možda je sve ovo neka avangarda, možda ja ne razumem da je sve po PS-u i da u stvari tako treba biti... Ako je neko smislio da šećer treba tako služiti, gde mu je bila pamet da sa šoljicom kafe stiže i metalna kašičica....

U Supermarket ću se vraćati sigurno, ali sam morao da svoj utisak podelim sa nadji.info zajednicom...

Kobasice su suhomesnati proizvodi koje jako retko jedem (a inače ih baš volim) iz razloga što su idealne da se u njih stave raznorazni ostaci mesa i mesnih prerađevina, tona začina itd. To se naravno može i pretpostaviti ako je 1 kg kobasica 150 - 300 dinara, a meso koje bi trebalo da bude sastavni deo iste je 400 do 500 dinara za 1 kilogram. Zaključak je veoma jasan, možete zamisliti u tom slučaju šta se u njih stavlja. Međutim ova recenzija je za kobasice koje dolaze iz domaće proizvodnje i koje kad sam probao prvi put pre nekoliko dana je i stvarno su mnogo bolje i ukusnije od čuvenih "kobaja" iz Minhena (Weisswurst).

Stvarno sam ostao bez teksta, miks kobasica koje sam poručio je sadržao 4 različite vrste i ne zna se koja je bila bolja. Prilozi koji stižu uz kobaje su takođe jako dobri. Sve u svemu, Rusmir je svakako prebacio moja očekivanja, iako sam preporuku dobio od vrhunskog gastronoma i velikog ljubitelja restorana i kafana.

Sam prostor je prilično mali, sa otprilike nekih 5 stolova i obiluje starinskim predmetima i dosta je topla atmosfera (peć na drva, drveni stolovi i stolice...).

Rusmir je topla preporuka i svakako mesto gde ću se često vraćati, ocena 10 !

Juče sam ušao u ovu prodavnicu Inter Sporta iz prostog razloga što mi je bila najbliža, a bile su mi neophodne neke sitnice (zimske rukavice i kapa). Sama prodavnica je srednje veličine, a što se izbora tiče, to je potpuno dno. Otišao sam do dela gde su izložene rukavice za skijanje, kad sam video 3 različita modela ukupno i to kombinovano muško - ženskih, ostao sam bez teksta. Otišao samo do najbližeg prodavca da pitam da li postoji još neko mesto da su izložene rukavice i on mi je sa žaljenjem rekao da nema. Izabrao sam neki jeftiniji model, pošto ono što mi je zapalo za oko je bilo samo u crvenoj boji, a to mi se nije baš svidelo. Kad vratim film i ranije sam ulazio u ovu radnju i bio je isti slučaj. Izabrao sam i neku kapu (jednu od 4 različita modela) i uputio se ka kasi. Kad sam došao da kase iznenadio sam prodavca pitanjem da li se prodavnica zatvara, pošto im je izbor robe katastrofa i da li su "prsli" sa biznisom u Srbiji ? On se malo iznenadio mojim pitanjem i rekao da se ne zatvaraju i da nisu "prsli", kao i da su imali dosta veći izbor robe pre Nove godine i da se sve rasprodalo. Na to sam odogovorio da zima "još uvek traje", kao i da je početak februara meseca, na šta je on samo slegao ramenima. Bio je vrlo ljubazan, ne mogu da kažem, ali nije imao šta da kaže. Iz iskustva sa putovanja znam kakav izbor robe može da bude po sportskim prodavnicama i iskreno ne očekujem da Inter Sport u Srbiji može da ima 20-30 modela skijaških rukavica i isto toliko modela kapa, ali ovo što imaju renutno u ponudi je iskreno rečeno smešno...